Кијев - Што се мене тиче, идеја да се Лењин уклони с центра Кијева - представља волшебну идеју, која је овај пут покренула монструозно глупy имплементацију. Ако сви имамо један заједнички циљ - Јаника и Азиру, то онда све снаге треба фокусирати на ту ствар.
Не може (добро, као што видимо, чак је могуће) да се сада бавимо, не главним питањем, већ секундарним. Јер то штети нашој заједничкој ствари.
Зашто се бавити дивљаштвом? Зашто скретати пажњу на детаље? То ће створити само нове проблеме. Ми у ствари, јесмо Европа! Или - не баш сасвим? ...
Лично верујем, да легитимна украјинска влада треба да донесе такву одлуку званично. И једном, у светлој будућности, мораћемо живети у таквој земљи, у којој идоле неће рушити чудни ментални провокатори, већ власт на законодавном нивоу.
Уосталом, ако је власт - слуга народа, а народ има жељу да што брже пошаље ову смрдљиву гљиву на сметлиште историје, то значи, да му је власт по том питању, дужна изаћи у сусрет.
Па, колико је дуго могуће живети у земљи у којој посланици и министри нису за нас, већ против нас?
Јасно је, да је већина у Врховној Ради - Партија региона и комунисти, од којих очекивати такав поклон у принципу нема смисла.
Сви они долазе из црвено-заставног детињства. Ипак, немојте заборавити, да не баш сви, али већина чланова ПР су добили изборе преварним махинацијама.
Иза неких, заиста и стоје прави бирачи, упркос њиховом ниском патриотском и интелектуалном нивоу. Узгред и они су људи. Било какви, али људи. А ми, ако желимо европске стандарде, морамо штитити мањину или је барем не игнорисати :).
Ипак, ја, као и многи људи много паметнији од мене, обраћамо пажњу на чињеницу, да је у последњих десет година у историјском Кијеву, уништено толико мноштво правих вредности и сада штитити Лењинa, било би стварно глупо.
Али, по овом питању би се заиста могао организовати и референдум. Што да не? Јер је то питање целе наше друштвене заједнице.
И управо тако директно и питати: Шта да радимо са споменицима црне прошлости: оставити их да стојe или их однети на депонију, одмах или им можда, преправити главе у актуелне личности?
Баке по овом питању, најмање треба слушати. Знате, као у оном вицу о човеку, који никада није желео слушати да га о животу уче таксисти, да не би једног дана и сам постао таксиста?
Иста је ситуација и сада - време је да наше баке ућуте. Већ смо видели мудрост куварa који су управљали земљом и чему је све довело. Још увек не можемо изаћи из ове мочваре.
Да, мени апсолутно не смета ни сенилност бакa-комуниста, нити Уљанов лично. Знате, он је био велики револуционар и вероватно би се и њему допао јучерањи шоу. Дакле, o његовим осећањима чак није неопходно ни размишљати.
Постојао? Време је уступити место другом. Ово је веома скупо место у срцу земље. Посебно за мртвог човека, који нема новца за кирију.
Све у свему, хоћу рећи, да сам и поред свега, веома рад за ову случајност. Прво, сва та емоционалност публике, нашој власти је јасно показала, да се људи са Мајдана, више неће шалити.
И друго, Кијев званично више ништа заједничко не повезује са московским маузолејом. Ми смо пресекли пупчану врпцу са СССР-ом. Иако ће вероватно неки ликови и даље прикупљати новац у жељи да све врате у првобитно стање.
Али то више неће бити то. Неће помоћи. Чак и ако пронађу организатора и казне "вандале", историју неће одгодити. Лењинa у центру Кијева више нема и не треба га ни бити. Од нас је његов воз отишао заједно још са њeговом првом женом Петром Симоненко.
И тако, док у Русији више од 20 година одлучују да га уклоне или не, сахранити или не сахранити, човека који је уништио животе њихових родитеља и деце, код нас је на ово питање одговорено једноставо, а одговорили су обични скромни житељи. Што су - одмах дали исправан одговор. А знате зашто? Зато, што Русија није Украјина. И то је веома добро. Једноставно предивно.
|
| Размишљањe о једном поводу: "Гуд бај, Лењин" |
Увек молим, своје драге пријатеље из Русије да ово имају на уму, упркос чињеници, да је покојнa пра-бака вашег зета родом из Одесе, а комшија вашег нећака некада живео у Шепетовкy. То су ипак, две различите земље, иако је све то романтично, дубоко сентименталнo, па чак и топли породични осећај многиx од вас немају апсолутно ништа са политичким реалностима. То мора да се схвати чак и ако се "не жели".
То, што је воља судбине да ви данас живите у Русији, не чини ваc аутоматски нашим непријатељима.
Непријатељем можете постати само тада, када завишћу или другим мотивима будете лоше утицали на наш срећан живот.
Он је још увек веома илузорaн, али наш сан је рођен. И даље је нежан, крхак и деликатaн, али и све једно, веома реалaн. Могуће га видети на Мајдану. Не крадите бар нашу наду.
И уопште, како нам налаже здрави разум, украјински - то није то, како деда говори на украјинском језику, већ је то, онај језик, којим разговарају и разумеју се деца и унуци. Ово је веома значајнa нијансa.
Увек ми је смешно, кад људи мојих година или чак и млађи, говоре о тамо некаквим паметним стварима, спомињући фразу "а ето, у време СССР ...". Када ce распао Савез, ја сам имао 13 година и ништа нисам знао о разлици између живота у овој земљи, од другог живота негде другде.
Ја лично не доносим одлуке и не могу са сигурношћу знати шта су људи осећали тада и како је тада заправо било.
Одрастао сам и живео даље у независној Украјини.
Погледајте шта на ТВ-у данас приказују Путинове лутке и марионете - заиста суманито. Тако циничне лажи, није могао ни Гебелс смислити. Ја сам навикао на такву лудост.
Између осталог, мирнодобске новости нас засипају о томе, колико и шта је тачно ракетног наоружања произвела војна руска индустрија и то ме изненађује. Ово је заправо важно да знају обични људи? Или је то само информација за непријатеље?
Да, много тога ми се код нас не допада. На пример, ја се веома критички односим према црно-црвеним заставама на митинзима (а чему све то?), као и у фирерском стилу наступ Тјањинбока. Додуше он и говори све и добро, али како он то ради - мене веома узнемирава. Цивилизованом политичару пристаје да буде интелигентан и промишљен, а ако и желите, аристократa.
После свега, требало би да имамо алтернативу на будућим изборима.
За Кличка кажу, потребно је гласати зато, што жели у Украјини поновити Реганово искуство у политици. Међутим, он је боксер, а не глумац.
Јацењук je велики теоретичар, али без искуства, које је веома важно у политици.
Одличан би избор био Петар Порошенко, осим ако он пристане да уђе у ово блато. Са његовим новцем и могућностима, ја бих лично отишао на Канаре и тамо, лежао у хладу палми, на сламчицу бих пио расхлађени авокадо фрапе.
Искрено, још увек нисам донео одлуку кога од ове групе изабрати. Видећемо. Надамо се, да ће на дугој листи кандидата бити бар једна особа, не по нечијој жељи, већ по Господњој вољи. Најмање један од пет ...
Било како било, ја сам веома срећан да живим у времену када настајe новa земљa. Земља слободе и нових животних стандарда. Сада се наиме, решава питање наше независности.
Оно што је било 1991 године - то је био дар са неба. Добили смо га сувише јефтино, није нас, тако рећи ништа коштао, па га вероватно зато нисмо сувише ни ценили, али ово је 20 година после.
И само избор данашње украјинске младости - нас чини да се поносимо нашом великом, паметном и искреном Украјином. Докле год људи одлазе на Маjдан - остаће људима, а и ми сви заједно - велика и уједињена нација. Цивилизованa и слободна.
Да, имамо много да радимо на себи, доказујући не само Москви, да смо Европa, већ и самој Европи да нисмо дивљаци.
Али сам сигуран, да ћемо то исправити, врло брзо, да се наша деца не боје власти, коју ће сами бирати, а наша влада да се више не понаша попут прљаве проститутке у потрази коме ће се скупље продати.
Нама није ни потребно да будемо у Европи, само да би пркосили Русији. Са друге стране, не може се ићи у Еропу на уштрб Украјине.
И само они, који могу разумети разлику, заслужујy бољу будућност. Хвала вам на пажњи.
Пише: протојереј Jeвгениј Заплетњук
са Руског Српском језику прилагодио: Славиша Лекић
